Preduzetnici u Srbiji povezuju se sa novim tržištima- ali i međusobno

Speeches Shim

Preduzetnici u Srbiji povezuju se sa novim tržištima- ali i međusobno
Aleksandra Stojiljković snabdeva sve sportske klubove u Leskovcu i većinu klubova na jugu Srbije kvalitetnom sportskom opremom, dizajniranom prema potrebama kupaca.
USAID
Kako su velike fabrike zatvorene, male firme uče kako da budu konkurentne na tržištu
„Moram da kažem da sam u početku bila skeptična. Međutim, moj biznis plan je ocenjen kao vrlo dobar i održiv, a USAID mi je pomogao da kupim opremu koja mi je bila potrebna za početak proizvodnje.“

April 2018. - Ljudi u Leskovcu, smeštenom na jugu Srbije, već dva veka se bave trgovinom i proizvodnjom tekstila. Većina ljudi koja živi u ovom delu zemlje nekad se izdržavala tako što je gajila i prerađivala konoplju, koja se koristila za čuvenu kvalitetnu užad. Kasnije, tokom socijalističkih vremena, razvila se tekstilna industrija, sa velikim tekstilnim fabrikama u državnom vlasništvu.

Ali tokom 90-ih, kada je ekonomska i politička tranzicija prohujala Istočnom Evropom, zajedno sa garađanskim ratovima u delu koji se tada zvao Jugoslavija, industrijski gradovi kao što je Leskovac morali su da se suoče sa surovom realnošću. Velike fabrike nisu imale najnoviju tehnologiju i morale su po prvi put da se sa jakom konkurencijom  nadmeću za nova tržišta. Postale su neprofitabilne i hiljade radnika je izgubilo posao.

Današnji Leskovac samo je senka onog tekstilnog giganta koji je nekad bio. Stopa nezaposlenosti i dalje je visoka, posebno među mladima i ženama.

USAID i Vlada Republike Srbije dugo sarađuju na unapređenju poslovnog okruženja i razvoju privatnog sektora. 2013. godine,  USAID je uspostavio direktno partnerstvo sa Razvojnom agencijom Srbije (RAS), nacionalnom organizacijom za ekonomski razvoj koja sarađuje sa agencijama za regionalni razvoj širom zemlje, kako bi podržao razvoj nekih od ekonomski najugroženijih područja južne i jugozapadne Srbije. Projekat za razvoj privatnog sektora fokusirao se na razvoj mikro, malih i srednjih preduzeća, kako bi im pomogao da povećaju prodaju i izvoz, osvoje nova tržišta i otvore radna mesta.

Aleksandra Stojiljković je poslušala savet svog muža i pokrenula sopstvenu firmu nakon što je izgubila posao u lokalnoj apoteci. Prijavila se na poziv za obuku koji je objavio PSD, sa nejasnom idejom o tome da bi se bavila proizvodnjom sportske odeće. Njen muž je košarkaški trener u lokalnom klubu u Leskovcu, njen sin je takođe sportista i obećali su joj da će pomoći sa idejama.

„Moram da kažem da sam u početku bila skeptična. Međutim, moj biznis plan je ocenjen kao vrlo dobar i održiv, a USAID mi je pomogao da kupim opremu koja mi je bila potrebna za početak proizvodnje“, kaže Aleksandra, koja u svojoj kompaniji Ais M Sport sada zapošljava tri radnika sa punim radnim vremenom.  „Imala sam neko iskustvo iz proizvodnje kozmetike i to je bila neka vrsta utehe, ali nisam znala skoro ništa o šivenju. Bilo me je sramota koliko ne znam o materijalima ili o tehnikama šivenja. Poredeći se sa svojim prvim zaposlenima, rešila sam da naučim”.

Njena firma pravi male serije trenerki, majica i šorceva. Može da napravi sportsku opremu za skoro bilo koji sport jer se sa svojim klijentima konsultuje o tome šta im treba, kakav dizajn i boje žele.

Projekat je pomogao Aleksandri da kupi mašine za šivenje kao i opremu za štampu i postavljanje metalnih nitni na tesktilu.  Projekat je njoj kao i drugim svojim korisnicima obezbedio obuku kao i mogućnost izlaganja proizvoda na lokalnim i međunarodnim trgovinskim sajmovima.

Aleksandra sada snabdeva svojom sportskom opremom većinu sportskih klubova na jugu Srbije i nastavlja da širi svoje poslovanje. U početku su joj kontakti njenog muža sa klubovima u gradu pomogli, ali insistira da je kvalitet odlučujući faktor da klubovi naručuju robu od nje.

Kako širenje poslovanja dolazi zajedno sa novim zahtevima kupaca, Aleksandra shvata da za neke usluge mora da plati drugima kako bi bila konkurentna. U Srbiji, mnoga mala i srednja preduzeća još uvek nisu međusobno povezana, ili nisu dobro povezana sa poslovnim organizacijama koje bi im pružile usluge ili sa finansijskim institucijama koje bi podržale njihovo širenje.

To što je deo “porodice” korisnika Projekta za razvoj privatnog sektora pokazalo se kao kao prava blagodet u Aleksandrinom slučaju jer je upoznala svog sugrađanina Marka Stojkovića, vlasnika radnje za štamparske usluge. Marko je preko projekta dobio opremu za štampanje koja mu je omogućila da pruža različite štamparske usluge na različitim površinama. Videviši mogućnost saradnje sa Aleksandrom, posalao joj je nekoliko uzoraka štampe na pamučnim majicama koje radi na svojoj opremi.

To je bio upravo onaj kvalitet koji je Aleksandri bio potreban. Od tada, oni se oslanjaju jedno na drugo. Marko može da računa na Aleksandrine stalne i sve veće narudžbine a ona je zadovoljna kvalitetom štampe koju od njega dobija.

Zajedničke obuke i trgovinski sajmovi koje je projekat organizovao za svoje korisnike upoznao je Aleksandru sa još jednim uspešnim preduzetnikom - Vesnom Cvetković iz Vranja.

Vesna je novinar i ljubitelj mode. Iako je njen san da dizajnira kape od vune i krzna, htela je da počne sa nečim što je lakše dostižno, da stvori osnovu za svoje buduće poduhvate. Shvatila je da svakom odevnom predmetu potrebna etiketa i da je to način na koji firme koje proizvode odeću komuniciraju sa svojim kupcima. Napravila je biznis plan, prošla kroz proces selekcije i obuke koju je organizovao projekat.

Sada dizajnira i štampa etikete za Aleksandrinu firmu, za mnoge firme u vlasništvu drugih korisnika projekta kao i za veliki deo tržišta na jugu Srbije.

„To što sam se zaposlila zahvaljujući Projektu za ravoj privatnog sektora ohrabrilo me je da počnem da razmišljam o modi kao o svom budućem poslu, ne samo kao o svom hobiju ili snu”, kaže Vesna.

Aleksandra, Marko i Vesna planiraju proširenje poslovanja, kako pojedinačno tako i zajedno. Aleksandra planira da proširi svoje poslovanje prodajom preko interneta, ulaganjem u internet prezentaciju firme i društvene medije, kao i u maloprodajni lanac što će joj omogućiti da dođe do većeg broja kupaca. Marko planira da uloži sopstvena sredstva u novu štamparsku opremu što će mu omogućiti da zaposli još ljudi a Vesna planira da uskoro ostvariti svoj san i dizajnira krznene i vunene kape.

USAID-ov Projekat za razvoj privatnog sekotra trajao je od jula 2013. do marta 2018. i njegova pomoć je obuhvatila 184 mala i srednja preduzeća, kao i osam poslovnih udruženja, uključujući preduzetničku obuku za 380 korisnika od kojih su 180 činile žene i mladi.

LINKS

Follow @USAIDSerbia, on Facebook, on YouTube

Last updated: April 20, 2018

Share This Page