Alternativa sudnici brže rešava sporove na Kosovu

Alternativa sudnici brže rešava sporove na Kosovu
Tokom obuke, medijatorima se daje scenario i oni simuliraju sesiju medijacije, igrajući uloge kako strana tako i medijatora.
Program USAIDa za izvršenje i privredno zakonodavstvo
Više preduzeća koriste arbitražu i medijaciju
“Ja nisam sudija da nametnem zakon. Ja sam tu da se dođe do odluke uz saradnju strana.”

Februar 2016. – Kosovo ima pravni problem. Nagomilan broj od preko 400.000 nerešenih predmeta čeka presudu, a pojedini predmeti u sudovima mogu da traju od četiri do šest godina. Više od 100.000 neizvršenih presuda posebno pogađaju poslovne sporove.   

Uvođenjem alternativnih rešavanja sporova – arbitraže i medijacije – ljudi na Kosovu imaju više mogućnosti da brzo i zakonski rešavaju sporove.

Arbitraža tipično rešava sporove mnogo brže nego sudovi, obično u manje od godinu dana; a kada se radi ubrzano, do rešenja se dođe i za manje od četiri meseca. Arbitar ne mora biti advokat, mada pravni zastupnik mora biti prisutan. Kada se donese odluka, onda sud tu odluku potvrđuje kao zakonitu i pravilnu konačnu presudu, na koju se ne može uložiti žalba.

Za još brže rešavanje sporova, strane mogu izabrati medijaciju – gde one mogu pokušati da same reše spor kroz pregovore i uz pomoć obučenog, nezavisnog posrednika–medijatora izabranog uz obostranu saglasnost. Medijacija, u tipičnom slučaju, zahteva samo dve ili tri sesije. Ako se spor do tada ne reši, onda strane umesto toga mogu pokušati arbitražu.   

Robert Muharemi je pomogao u izradi nacrta kosovskog Zakona o arbitraži i služio kao arbitar u nekolicini sporova – mada on napominje da su “Albanci istorijski koristili mehanizme alternativnog rešavanja sporova koji su se oslanjali na Kanun – kodifikaciju vekovima starih zakona i pravila... Ovo je samo moderna verzija onoga što smo radili stotinama godina!”

Toliko moderna, u stvari, da alternativno rešavanje sporova (ARS) predstavlja kičmeni stub međunarodnog prava. Imajući u vidu da različite zemlje imaju različite pravne sisteme, međunarodne sporove je vrlo teško rešavati kroz suđenja. Slične alternativne metode se mogu koristiti za rešavanje sporova između kompanija ili pojedinaca.          

USAID je pomogao u uspostavljanju prvih funcionalnih arbitražnih tribunala na Kosovu, koji su procesuirali svoje prve predmete u 2012. godini. Privredna komora Kosova je domaćin Stalnog arbitražnog tribunala, dok Američka privredna komora na Kosovu ima Centar za alternativno rešavanje sporova. Ovo je jedina Američka privredna komora od ukupno 43 u Evropi koja pored arbitraže nudi i medijaciju.

Gorepomenuti arbitražni tribunal i centar za ARS su specijalizovani za privredno pravo i uglavnom se bave sporovima oko građevinskih ugovora i polisa osiguranja. Strane u sporu koje se odluče za arbitražu mogu, uz obostranu saglasnost, izabrati arbitra (ili panel od troje njih) sa liste odobrenih arbitara, koji ima značajnog iskustva iz oblasti relevantne za spor.   

USAID je takođe pomogao u uspostavljanju triju centara za medijaciju van glavnog grada Kosova (u Gnjilanu, Peći, i Prizrenu), koji aranžiraju posredovanje u predmetima koje im upućuju sudovi, kao i u sporovima zbog kojih im se obrate same strane u sporu. Ovi centri su rešili skoro 700 predmeta, uključujući i jedan gde je izbegnuta mogućnost stupanja u štrajk tokom nedavnog spora između kosovske Energetske korporacije i Distribucije, s jedne strane, i nezadovoljnih radnika, s druge.

USAID je 2012. godine pomogao oko obučavanja medijatora-posrednika i arbitara, kao i oko inicijativa javnog informisanja preduzeća, pravnog sistema, i opšte javnosti o prednostima alternativnog rešavanja sporova. Po prvi put, kompanije su počele da u ugovorima uključuju klauzule o alternativnom rešavanju sporova, dok se ljudi sada obraćaju obema privrednim komorama da pitaju kako proces funkcioniše.

“Što se tiče arbitraže, ti si tu samo usluga – ti tu u stvari služiš stranama, sve na osnovu onoga što one izaberu za postupak,” kaže Muharemi. “Morate poštovati ono oko čega su se oni dogovorili u pogledu postupka (pravila su fleksibilna)... Ja nisam sudija, da nametnem zakon. Ja sam tu da se dođe do odluke uz saradnju strana.” 

Dok strane u bilo kom sporu mogu dobrovoljno da izaberu alternativno rešavanje sporova, sve veći broj poslovnih ugovora na Kosovu sadrži klauzulu koja predviđa rešavanje mogućih kasnijih sporova kroz taj proces. Po podnošenju tužbi, sudije su dužne da razmotre ugovore, i u slučaju da ugovor sadrži jednu takvu klauzulu, sudija će to predočiti stranama kako bi one povukle predmet iz suda i rešile ga putem arbitraže.

Uspostavljanje centara za alternativno rešavanje sporova je bio deo USAID-ovog programa Sistemi za sprovedbu sporazuma i odluka, koji je okončan 2011. godine. Ipak, kroz svoj program Povećanje kapaciteta za obezbeđivanje usluga arbitraže, USAID je nastavio da pruža podršku Američkoj privrednoj komori na Kosovu i Privrednoj komori Kosova do novembra 2015. godine, da služe kao arbitri u vezi pitanja koja se odnose na privredno pravo.  

LINKS

Follow @USAIDKosovo. on Facebook, on YouTube

Last updated: January 17, 2018

Share This Page