<p>Septembar 2016 - U poslednje vreme, vlada Republike Srbije napravila je velike korake u oblasti poštovanja prava pripadnika LGBTI populacije, što je najvidljivije bilo 2014. i 2015. godine kada je omogućila da se održe Parade ponosa. Te poslednje parade su protekle mirno, što je očigledna suprotnost u odnosu na prethodne godine tokom kojih je ovaj događaj uvek bio otkazivan zbog pretnji nasiljem. Iako su nedavno održane parade bile vrlo uspešne, još uvek postoje brojna nerešena pitanja.</p>
<p>Najnovije istraživanje javnog mnjenja koje je sprovela američka organizacija <a href="https://www.ndi.org/LGBTI_Balkans_poll">Nacionalni demokratski institut</a> pokazuje da je 72 odsto ispitanih pripadnika LGBTI populacije u Srbiji doživelo neki oblik verbalnog ili fizičkog nasilja zbog svoje seksualne orijentacije ili rodnog identiteta, da je 23 odsto njih doživelo fizičko nasilje a da je 51 odsto ispitanih pripadnika LGBTI populacije u Srbiji bilo lično diskriminisano. </p>
<p>2004. godine kada je asocijaciju <a href="http://www.asocijacijaduga.org.rs/">Duga</a> osnovalo nekoliko LGBTI aktivista iz Šapca, javnost ih je još lošije prihvatala nego što to pokazuju najnovija istraživanja. Pre 15 godina, prvi pokušaj dve beogradske LGBTI organizacije da organizuju Paradu ponosa 2001. godine propao je kada je velika grupa protivnika napala i zaustavila povorku, nanevši nekim učesnicima i telesne povrede . </p>
<p>Što se tiče politika i pravnog okvira, tek 2002. godine je Srbija usvojila neki zakon koji se posebno odnosi na zaštitu prava pripadnika LGBTI populacije. U to vreme, udžbenici su još uvek homoseksualnost svrstavali pod “seksualne devijacije i poremećaje” .</p>
<p>Asocijacija Duga od svog osnivanja neumorno radi na unapređenju položaja i vidljivosti LGBTI zajednice širom Srbije. Oni pružaju psihološku i pravnu pomoć za oko 3.200 ljudi godišnje i besplatno testiraju na HIV/AIDS oko 1.100 ljudi godišnje. Duga je obučila skoro 1.000 zaposlenih u centrima za socijalni rad za rad sa LGBTI populacijom, a u saradnji sa policijom uspostavili su SOS telefonske linije za pripadnike LGBTI populacije i njihove porodice.</p>
<p>U 2014. godini, Duga je proširila svoje aktivnosti i udružila se sa projektom USAID-a „<a href="http://www.iscserbia.org/index.html">Građansko društvo za budućnost</a>“ kako bi osnovala hostel <a href="https://www.facebook.com/Moonrise-Hostel-%C5%A0abac-756223477756917/">M…;, socijalno preduzeće koje zapošljava pripadnike LGBTI populacije koji su pretrpeli nasilje ili diskriminaciju, odnosno koji su morali da napuste svoje domove. </p>
<p>Milutin Pantelić, iz sela pored Šapca, proveo je osam meseci radeći u hostelu 2014. godine.</p>
<p>„Morao sam da odem od kuće jer me se moja porodica stidela a brat me je prebio nekoliko puta. Bio sam očajan. Mislio sam da sam jedina osoba na svetu koja ima ovakav problem. Pokušao sam da se ubijem i završio u instituciji za mentalno zdravlje, gde su shvatili da tu ne pripadam. Čuo sam za Dugu od jedne doktorke iz Šapca, i pozvao sam Aleksandra, direktora Duge. Bio sam najsrećniji na svetu kad sam shvatio da nisam jedini, da postoje i drugi ljudi kao što sam ja, da imaju normalne živote i profesije i da su neki od njih otvoreno priznali svoju seksualnu orijentaciju“.</p>
<p>U hostelu, Milutin je radio sve, od čišćenja i pranja veša do komuniciranja sa gostima. „Deo koji mi se najviše svideo bio je kontakt sa ljudima. Mislim da sam dobar u tome”, kaže sa ponosom u glasu. „Veoma sam zahvalan Dugi i njenim zaposlenima što su me prihvatili, što su mi dali šansu i pomogli da nađem posao. Kako sam samo bio glup da pomišljam na samoubistvo…život je tako dragocen, tako lep“.</p>
<p>Milutin sada radi u jednoj štampariji u Šapcu. Sa radošću ističe da su ga na novom radnom mestu kolege lepo prihvatile i da mu je samopouzdanje značajno poraslo. Kada ima vremena, volontira u Dugi.</p>
<p>„Naš cilj nije da dugoročno zadržimo ljude, pokušavamo da im pomognemo da se pre svega osećaju sigurno, da postanu svesni svojih prava i da nađu pravi posao”, kaže Aleksandar Prica, diektor asocijacije Duga. Na kraju krajeva, sve se svodi na samopouzdanje i ekonomsku nezavisnost. “Verujem u zaštitu ljudskih prava samo kada je praćena ekonomskom nezavisnošću- i to je ono što pokušavamo ovim hostelom da obezbedimo. Kada su ljudi nezavisni i imaju sampouzdanje, onda mogu sami da se izbore za svoj položaj”.</p>
<p>"Građansko društvo za budućnost” bio je dvogodišnji projekat koji je sprovodio Institut za održive zajednice i koji se završio u aprilu 2014. Radio je na jačanju delotvornosti i održivosti civilnog sektora u Srbiji podrškom lokalnim inicjativama za zagovaranje, lokalnim organizacijama i lokalnom aktivizmu.</p>
<p><strong>LINKS</strong></p>
<div class="wysiwyg-style-related-link"><a href="https://www.usaid.gov/where-we-work/europe-and-eurasia/serbia">USAID&rs… mission in Serbia</a></div>
<div class="wysiwyg-style-related-link"><a href="https://blog.usaid.gov/2014/04/serbia-plugs-into-cow-power/">Serbia Plugs Into Cow Power</a></div>
<p>Follow<a href="https://twitter.com/USAIDSerbia"><strong> @USAIDSerbia</strong></a…;, on<a href="https://www.facebook.com/USAIDSerbia/"><strong> Facebook</strong><…;, on<a href="https://www.flickr.com/photos/usaidserbia/"><strong> Flickr</stron…;, on<a href="https://www.youtube.com/user/USAIDSerbia"><strong> YouTube</strong…;
,„Mislio sam da sam jedina osoba na svetu koja ima ovakav problem. Pokušao sam da se ubijem i završio u instituciji za mentalno zdravlje, gde su shvatili da tu ne pripadam“.
USAID Srbija