Flag of Serbia

ISTORIJA

Language: English | Serbian

Od 2001 - 2013. godine USAID je uložio više od 721,6 miliona dolara za podsticaj ekonomskog razvoja, jačanje sistema pravosuđa, i promociju efikasnog upravljanja u Srbiji. To je više od 80 odsto od ukupno 865,3 miliona dolara koje je američka vlada obezbedila na ime pomoći Srbiji u istom periodu. USAID je pomogao lokalnim vlastima da vise odgovaraju na potrebe građana, kao i da postanu povoljnije okruženje za poslovanje, privlačne za veće investicije. USAID je pomogao sprovođenje reformi koje su pomogle bankarskom sektoru Srbije da ima najveće stope rasta u regionu. USAID je takođe radio sa sudovima kako bi postali transparentniji i efikasniji. Njegova podrška medijima omogućila im je da postanu profesionalniji i finansijski održiviji. USAID-ovi programi nastavljaju da promovišu demokratsko upravljanje i održivi ekonomski razvoj dok u isto vreme rade na izgradnji kapaciteta ključnih partnera na nacionalnom i lokalnom nivou kako bi zemlja krenula ka trajnoj političkoj i ekonomskoj stabilnosti.

RAZVOJNI KONTEKST

Uprkos tome što je stekla status kandidata za pridruživanje EU u martu 2012. godine, Srbija i dalje nije putu reformi koji se ne može vratiti unazad. Izbori održani 2012. doveli su na vlast Srpsku naprednu stranku, koja ranije nije bila na vlasti. Od ključne je važnosti što je nova vlada potvrdila posvećenost Srbije pridruženju EU, cilju koji je glavni element američke vizije ujedinjene, slobodne i mirne Evrope. Međutim, složeni odnosi između Srbije i kosova ostaju prepreka aspiracijama Beograda i predstavljaju pretnju po regionalnu bezbednost i mir. Još jedan kamen spoticanja predstavljaju razlike između centralnih i perifernih delova Srbije. Region Sandžaka u kome živi bošnjačka većina i delovi južne Srbije sa većinskim albanskim stanovništvom predstavljaju najmanje razvijene delove zemlje sa složenim problemima koji zahtevaju sveobuhvatna rešenja i angažovanje međunarodne zajednice. Ekonomska situacija u Srbiji predstavlja još jedan rizik za političku stabilnost zemlje. Iako je Srbija preduzela mere da uspostavi funkcionalnu tržišnu ekonomiju i postigla određeni stepen makroekonomske stabilnosti, ekonomski rast je bio nejednak prethodnih godina. Iako je nova Vlada Srbije u početku pokazala političku volju da se pozabavi ključnim preprekama ekonomskom razvoju i poslovanju, ona se suočava sa izazovnim ,dugoročnim zadacima da poveća konkurentnost Srbije tokom trajanja krize u evro zoni.

Last updated: November 19, 2014

Share This Page