USAID omogučio saradnju starih rivala i otvaranja novih tržišta i time stvaranje novih radnih mesta

USAID omogučio saradnju starih rivala i otvaranja novih tržišta i time stvaranje novih radnih mesta
U Srbiji se prave delovi za cipele visokog kvaliteta za poznate dizajnerske marke
USAID Srbija
Male firme, proizvođači obuće i odeće, takmiče se sa većim konkurentima
„Tek smo uz pomoć USAID-a uspeli da nađemo zajednički interes i osnujemo ovaj klaster Koštana”.

Proizvođači tekstila i obuće iz Srbije pregovaraju o porudžbinama vrednim oko 2,2 miliona dolara nakon svojih nastupa na trgovinskim sajmovima u Rusiji i Nemačkoj, što im je omogućila Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID).

Ove porudžbine možda izgledaju male u svetskim razmerama, ali za mala i srednja preduzeća sa juga Srbije i iz Sandžaka, dva najsiromašnija dela Srbije, ove i slične porudžbine pomažu im da se šire i otvaraju nova radna mesta.  Na taj način, ovi proizvođači doprinose ponovnoj izgradnji reputacije ovih regiona, koji su pre raspada Jugoslavije bili poznati kao centri tekstilne i industrije obuće. 

Novi Pazar: džins=radna mesta

Novi Pazar je u bivšoj Jugoslaviji važio za značajan centar tekstilne industrije. Međutim, iako se danas tamo pravi najbolji džins u Srbiji, taj grad beleži jednu od najvećih stopa nezaposlenosti u Evropi od blizu 40 odsto. 

Kako bi podržao ekonomski razvoj, USAID je počeo da sarađuje sa kompanijama koje su pokazivale najveći potencijal da se šire i stvaraju nova radna mesta.

Nakon što su neki proizvođači uz pomoć USAID-a učestvovali na trgovinskim sajmovima, postalo je jasno da bi ove firme imale veće šanse u nadmetanju sa većim firmama iz regiona i van njega kada bi međusobno sarađivale.  Na trgovinskom sajmu u Moskvi, na primer, ruski kupci su izrazili interesovanje za kompanije iz Novog Pazara, ali su oklevali da sklope poslove sa malim proizvođačima ili da dolaze u Srbiju kako bi se uverili u kvalitet njihovih proizvoda.

Kao odgovor na to, USAID je 2008. godine pomogao osnivanje klastera Asstex, koji čine 135 malih proizvođača, i od tada im pomaže da na rusko tržište odeće uđu pod zajedničkim brendom “Džins iz Srbije”. Nakon uspeha koje je imao na ruskim sajmovima, nedavno je klaster Asstex otvorio svoj distributivni centar u Moskvi.

“Bilo je i ranije pokušaja da se lokalne firme ujedine, ali nije bilo uspeha na tom polju do dolaska pomoći od USAID-a”, kaže Nihat Ugljanin, vlasnik firme za proizvodnju džinsa Join. “USAID nas je podučio kako da vodimo svoje firme i kako da prepoznamo svoje mesto na tržištu”.

Ugljanin kaže da USAID pomaže lokalnim proizvođačima da povećaju svoj udeo na tržištu boljim dizajnom, unapređenim marketingom i brendom kao i boljom logistikom. On napominje da su se mnogi proizvođači prebrzo proširili, a da danas, uz pomoć USAID-a, proizvođači koji pripadaju klasteru Asstex koriste efikasne metode za planiranje proizvodnje i pažljivo praćenje nabavki sirovina kako bi se otpad sveo na minimum.

U martu ove godine na moskovskom sajmu odeće, pet kompanija članica klastera Asstex ukupno je ugovorilo porudžbinu vrednu 225.000 dolara, sa mogućnošću realizacije dodatne porudžbine u vrednosti od 775.000 dolara. Ugljanin sa ponosom napominje da će Asstex sledeće godine na moskovskom sajmu učestvovati bez pomoći USAID-a.

Vranje: Povratak na tržište obuće

Dok Novi Pazar pravi velike korake u tekstilnoj industriji, Vranje se polako vraća na svetsku scenu sa svojom obućom. Nekada je fabrika “Koštana” zapošljavala 4.000 radnika, a nakon propasti fabrike i dolaska kapitalizma, mnogi vešti radnici iz bivše fabrike otvorili su svoje male firme za proizvodnju obuće.

Danas, neke od najpoznatijih evropskih firmi iz sveta obuće šiju svoje cipele u Vranju. S obzirom da se radi o malim proizvođačima, nisu do sada mogli da prihvataju veće porudžbine i da dobiju najbolju cenu za svoj rad.

2011. godine, USAID je pomogao da se 12 malih proizvođača ujedine u klaster pod čuvenim imenom Koštana. Sada kada rade zajedno, ovi proizvođači koji su do skoro bili konkurenti, mogu da primaju velike porudžbine od najpoznatijih dizajnera obuće kao što su Luj Viton, Prada ili Moskino.

Iako se ove kompanije ponose onim što rade za vrhunske dizajnere, za tu svoju majstoriju dobiju samo od četiri do sedam evra po paru obuće, dok sa druge strane mogu da zarade 14 do 19 evra po paru obuće koju prodaju pod svojim imenom kupcima na Balkanu, u Poljskoj, Rusiji ili Nemačkoj.

Pet proizvođača, članova klastera Koštana, vratilo se sa najvećeg sajma obuće u Nemačkoj u maju ove godine, sa milion dolara ugovorenog posla sa poznatim brendovima obuće i 200.000 dolara vrednih porudžbina za obuću koju proizvode pod svojim imenom. Ovaj klaster, koji dnevno šije 4.100 pari obuće, očekuje porast prodaje od 50 odsto u sledećih tri do pet godina, i planira da broj zaposlenih u tom istom periodu poveća sa 1060 na 3000 radnika. Kroz saradnju sa leskovačkom agencijom za ekonomski razvoj i srednjom stručnom školom u Vranju, članice klastera se nadaju da će obezbediti dovoljan broj budućih obučenih radnika.

“Tek smo uz pomoć USAID-a uspeli da nađemo zajednički interes i osnujemo ovaj klaster Koštana”, kaže Bratislav Đorđević, kome je saradnja sa USAID-om omogućila da proširi poslovanje i zaposli 160 radnika. Obuća koju pravi njegova firma Stefi Komerc, a koja se prodaje u Srbiji i susednim zemljama, donosi 20 odsto prihoda kompanije, koji su sa 866.000 dolara u 2009. porasli na 1,4 miliona dolara u 2011. godini.

Podrška proizvođačima iz najsiromašnijih delova Srbije realizovana je kroz USAID-ov Projekat za jačanje ekonomske sigurnosti, koji je završen u martu 2013. godine. 

Last updated: August 19, 2014

Share This Page